Разно

Посао

И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви хетејски и цареви сирски добијаху коње преко њих. (1. Цареви 10:29)

Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали. (Приче Соломунове 20:14)

Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо. Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане. Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно. (Јаковљева 4:13-15)

Финансијске последице прељубе

Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, (Приче Соломунове 5:10)

Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати. (Приче Соломунове 6:35)

Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро. (Приче Соломунове 29:3)

Људско срце

Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових. Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом. Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје. (Приче Соломунове 23:6-8)

И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством. (Језекиљ 33:31)

Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину. Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска. Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар. (Јаковљева 3:14-16)

Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете. Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите. (Јаковљева 4:2-3)

И у лакомству ловиће вас измишљеним речима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема. (2. Петрова 2:3)

Закон Старог завета о браку

Ако ти после не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драго, али никако да је не продаш за новце ни да њом тргујеш, јер си је осрамотио. (5. Мојсијева 21:14)

Неки не маре за новац

Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злато искати. (Исаија 13:17)

А Гаваоњани му рекоше: Не тражимо ни сребро ни злато од Саула или од дома његовог, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: Шта дакле велите да вам учиним? (2. Самуилова 21:4)

А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што ниси тражила младића, ни сиромашног ни богатог. (Рута 3:10)

Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом. (Приче Соломунове 11:26)

Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема. (Приче Соломунове 12:9)

Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум. (Приче Соломунове 23:23)

Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим. (Исаија 53:9)

А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо. (Матеј 13:52)

И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили, (Марко 5:25-26)

А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог грађанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме. (Дела апостолска 22:28)

Не кажњавај праведника глобом

Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право. (Приче Соломунове 17:26)

Господњи судови

И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње. (Исаија 7:23)

Али ће трговина његова и заслуга његова бити посвећена Господу, неће се остављати ни чувати, него ће трговина његова бити онима који наставају пред Господом да једу до ситости и имају одело добро. (Исаија 23:18)

Месија ће напредовати

Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се. (Исаија 52:13)

Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће натражје, продужиће дане, и шта је Господу угодно напредоваће Његовом руком. (Исаија 53:10)

Однос с Господом не може се купити

Ој жедни који сте год, ходите на воду, и који немате новца, ходите, купујте и једите; ходите, купујте без новца и без плате вино и млеко. Зашто трошите новце своје на оно што није храна, и труд свој на оно што не сити? Слушајте ме, па ћете јести шта је добро, и душа ће се ваша насладити претилине. (Исаија 55:1-2)

Неверство изједначено с блудом

Свим курвама даје се плата, а ти си давала плату свим милосницама својим и даривала си их да долазе к теби са свих страна да се курвају с тобом. И тако је у тебе наопако према женама у твом курварству: Јер нико не иде за тобом да се курва, и ти дајеш плату, а не даје се теби плата; то је наопако. (Језекиљ 16:33-34)

Закони о свештеницима и земљи

А од тога ништа да не продају ни промењују, ни да преносе првина земаљских, јер је светиња Господу. (Језекиљ 48:14)

Безбожници мало цене Господа

И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника. И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару. (Захарија 11:12-13)

Ономе ко има даће се још; ономе ко нема узеће се све

И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има. (Марко 4:24-25)

Новац као слика радости анђела због спасења

Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе? И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје. (Лука 15:8-10)

Поглед на власништво у раној цркви

А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно. И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше. (Дела апостолска 2:44-45)

А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима: Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато, и метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше. А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра, он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге. (Дела апостолска 4:32-37)

Они који упознају Господа одбацују скупе зле ствари

И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили. А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша. (Дела апостолска 19:18-19)

Оправдање

А Сари рече: Ево дао сам твом брату хиљаду сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку. (1. Мојсијева 20:16)

Плен, пљачка

Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова. И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу. И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући. (1. Мојсијева 34:27-29)

Потом се вратише синови Израиљеви теравши Филистеје, и опленише логор њихов. (1. Самуилова 17:53)

А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити. И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град, и поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су. А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам. А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш. Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети. А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај. (1. Цареви 20:1-6, 8)

Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки к свом шатору. И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царевог, и таоце, па се врати у Самарију. (2. Цареви 14:12, 14)

Зато дође Јосафат са народом својим да покупи плен; и нађоше код њих много блага и драгоцених накита на мртвацима, и напленише да већ не могоше носити; три дана купише плен, јер га беше много. (2. Дневници 20:25)

Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљским под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас. (Јездрина 9:7)

Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истребе сваку војску ког му драго народа и земље, који би ударили на њих, и децу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе. (Јестира 8:11)

И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истребише, и учинише шта хтеше од ненавидника својих. десет синова Амана, сина Амедатиног непријатеља јудејског побише, али на плен не дигоше руке своје. (Јестира 9:5, 10)

Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост. На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама. (Исаија 10:5-6)

Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових. Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике. И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне. (Исаија 10:12-14)

И поплениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду. (Језекиљ 26:12)

И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови. (Језекиљ 30:4)

Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада. (Осија 13:15)

Зато овако вели Господ Господ: Непријатељ је око земље и обориће ти силу твоју, и оплениће се дворови твоји. (Амос 3:11)

Не требаше ти ући на врата народа мог у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове, ни да се дохваташ добра њихова у дан погибли њихове. (Авдија 1:13)

Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове! Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху жреб за Јерусалим, беше и ти као који од њих. (Авдија 1:6, 11)

Устани и врши, кћери сионска, јер ћу ти начинити рог гвозден, и копита ћу ти начинити бронзана, те ћеш сатрти многе народе, и посветићу Господу благо њихово и имање њихово Господу све земље. (Михеј 4:13)

Грабите сребро, грабите злато; благу нема краја, мноштво је свакојаких драгих заклада. Испразни се, и оголе, и опусте; и срце се растопи, колена ударају једна о друго, и бол је у свим бедрима, и лица су свима поцрнела. (Наум 2:9-10)

Тешко граду крвничком, сав је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега. (Наум 3:1)

Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато. Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж? Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему. (Авакум 2:6-8)

Ридајте који живите у Мактесу, јер изгибе сав народ трговачки, истребише се сви који носе сребро. И благо ће се њихово разграбити и куће њихове опустошити; граде куће, али неће седети у њима; и саде винограде, али неће пити вино из њих. Ни сребро њихово ни злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; и сву ће земљу прождрети огањ ревности Његове; јер ће брзо учинити крај свима становницима земаљским. (Софонија 1:11, 13, 18)

Зато, тако ја био жив, говори Господ над војскама, Бог Израиљев, Моав ће бити као Содом и синови Амонови као Гомор, место копривама, и сланица и вечна пустош; остатак народа мог оплениће их, и који остану од народа мог наследиће их. (Софонија 2:9)

Начин живота

Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако. Да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост, као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало. (2. Коринћанима 8:13-15)

Тако и жене у пристојном оделу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоценим, (1. Тимотију 2:9)

Накнада штете

Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу, ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати. (2. Мојсијева 21:18-19)

Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија; (2. Мојсијева 21:22)

Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив. Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби. Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди. (2. Мојсијева 21:28-30)

Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем. Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац, да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово. Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе. Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему. (2. Мојсијева 21:32-36)

Вође

И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара; и рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим; И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим. Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим. И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове. Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови. (1. Самуилова 8:10-11, 14-17)

А кнезу нека буде с обе стране светог дела и достојања градског пред светим делом и пред градским достојањем, са западне стране на запад и с источне стране на исток, а дужина да буде према сваком од тих делова од западне међе до источне међе. Та земља да му је достојање у Израиљу, да више не отимају кнезови моји од народа мог, него осталу земљу да дају дому Израиљевом по племенима њиховим. (Језекиљ 45:7-8)

Пророштво

Рече, дакле, Јеремија: Дође ми реч Господња говорећи: Ево, Анамеило, син Салума стрица твог, иде к теби да ти каже: Купи њиву моју што је у Анатоту, јер ти имаш по сродству право да је купиш. И купих од Анамеила, сина стрица свог ту њиву која је у Анатоту, и измерих му новце, седамнаест сикала сребра. Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Узми ову књигу, књигу о куповини, запечаћену и ову књигу отворену, и метни их у земљан суд да остану дуго времена. Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Још ће се куповати куће и њиве и виногради у овој земљи. (Јеремија 32:6-7, 9, 14-15)

А Ти ми велиш, Господе, Господе: Купи ту њиву за новце и узми сведоке, а град се предаје у руке Халдејцима. (Јеремија 32:25)

Насиље нарасте прут безакоња, нико неће остати од њих ни од мноштва њиховог ни од буке њихове, нити ће бити нарицања за њима. Дође време, приспе дан; ко купује нека се не радује, и ко продаје нека не жали, јер ће доћи гнев на све људство њихово. Јер ко продаје, неће опет доћи до оног што прода, ако и остане жив; јер утвара за све мноштво њихово неће се вратити натраг, и нико се неће окрепити безакоњем својим да сачува живот свој. Сребро ће своје побацати по улицама, и злато ће њихово бити као нечистота; сребро њихово и злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; неће наситити душе своје нити ће напунити трбуха свог, јер им је безакоње њихово спотицање. (Језекиљ 7:11-13, 19)

Овако вели Господ Господ: и тада ће ти доћи у срце ствари, и смишљаћеш зле мисли. И рећи ћеш: Идем на земљу где су села, и ударићу на мирни народ који живи без страха, који сви живе у местима без зидова и немају ни преворница ни врата, да наплениш плена и награбиш грабежа, да посегнеш руком својом на пустиње насељене и на народ сабрани из народа, који се бави стоком и имањем, и живи усред земље. Сава и Дедан и трговци тарсиски и сви лавићи његови казаће ти: Јеси ли дошао да плениш плен? Јеси ли скупио људство своје да грабиш грабеж? Да однесеш сребро и злато, да узмеш стоку и трг, да наплениш много плена? (Језекиљ 38:10-13)

И доћи ће мирно у родна места у земљи, и учиниће шта ни очеви његови ни очеви отаца његових не учинише, разделиће им плен и грабеж и благо, и смишљаће мисли на градове, за неко време. (Данило 11:24)

И на место Бога Најсилнијег славиће бога ког оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и закладама. (Данило 11:38)

И освојиће благо у злату и у сребру и све закладе мисирске; и Ливијани и Етиопљани ићи ће за њим. (Данило 11:43)

Ево иде дан Господњи, и плен ће се твој разделити усред тебе. Јер ћу скупити све народе на Јерусалим у бој, и град ће се узети, и куће опленити и жене осрамотити и половина ће града отићи у ропство, а остали народ неће се истребити из града. (Захарија 14:1-2)

А и Јуда ће војевати на Јерусалим, и благо свих народа унаоколо сабраће се, злато и сребро и одело врло много. (Захарија 14:14)

Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху; (Лука 17:28)

Али ово знај да ће у последње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни, (2. Тимотију 3:1-2)

И чух глас између четири животиње где говори: Ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина неће бити. (Откривење 6:6)

И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горским; и говорише горама и камењу: Падните на нас, и сакријте нас од лица Оног што седи на престолу, и од гнева Јагњетовог. (Откривење 6:15-16)

И остали људи који не бише побијени злима овим, не покајаше се од дела руку својих да се не поклањају ђаволима ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који не могу видети ни чути, ни ходити; нити се покајаше од убиства својих, ни од чарања својих, ни од курварства свог, ни од крађа својих. (Откривење 9:20-21)

И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звери, или број имена њеног. (Откривење 13:16-17)

И жена беше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгим и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства свог; (Откривење 17:4)

И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене. (Откривење 18:3)

И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује; товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера, и цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих. И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи. Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући, и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгим и бисером; Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека, и викаху, видевши дим горења њеног, и говораху: Ко је био као овај град велики? И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог, јер у један час опусте! (Откривење 18:11-19)

Непоштени људи у цркви/верском окружењу

Него доиста поправите своје путеве и дела своја, и судите право између човека и ближњег његова. Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крв праву не проливајте на овом месту, и не идите за другим боговима на своје зло. Тада ћу учинити да станујете од века до века на овом месту, у земљи коју сам дао оцима вашим. Ето, ви се уздате у речи лажне, које не помажу. Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за другим боговима, којих не знате; Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ. (Јеремија 7:5-9, 11)

Поглавари његови суде по миту, и свештеници његови уче за плату, и пророци његови гатају за новце, а на Господа се ослањају говорећи: Није ли Господ усред нас? Неће доћи зло на нас. (Михеј 3:11)

И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку. (Матеј 21:12-13)

И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. И не даде да ко пронесе суда кроз цркву. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину. (Марко 11:15-17)

И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху, говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку. (Лука 19:45-46)

И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху. И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета; и рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки. (Јован 2:14-16)

Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци. (2. Коринћанима 12:14)

Али владика треба да је без мане, једне жене муж, трезан, паметан, поштен, гостољубив, вредан да учи; не пијаница, не бојац, не лаком, него кротак, миран, не среброљубац; (1. Тимотију 3:2-3)

Тако и ђакони треба да буду поштени, не двојезични, не који много вина пију, не лакоми на добитак поган, (1. Тимотију 3:8)

...залудна препирања онаквих људи који имају ум изопачен и немају истине, који мисле да је побожност трговина. Клони се таквих. Али јесте велика трговина побожност са задовољством. (1. Тимотију 6:5-6)

Јер има много непослушних, празноговорљивих, и умом преварених, а особито који су из обрезања, којима треба уста затворити; који целе куће изопачују учећи шта не треба, поганог добитка ради. (Титу 1:10-11)

Старешине које су међу вама молим који сам и сам старешина и сведок Христовог страдања, и имам део у слави која ће се јавити: Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из доброг срца; (1. Петрова 5:1-2)

Перспектива

Ко воли новац, никада га неће имати довољно

Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина. Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима. (Проповедник 5:10-11)

Остали стихови

Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити. Да ко даје све имање дома свог за ту љубав, осрамотио би се. (Песма над песмама 8:7)

И биће свештеник као народ, господар као слуга, госпођа као слушкиња, продавац као купац, који даје у зајам као који узима у зајам, који узима добит као који даје. (Исаија 24:2)

Јер овако вели Господ: Забадава се продадосте, и искуписте се без новца. (Исаија 52:3)

Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица. Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих! (Плач Јеремијин 4:1-2)

А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој. (Матеј 22:5)

Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање. А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама? А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат. (Лука 12:13-15)

А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање, и дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати. А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се. Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће. И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом? А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет. А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет. И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају. И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће. Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан. Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати? И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше? Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству. А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се. (Лука 16:1-14)

А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце. Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом. Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог. Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде. А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте. (Дела апостолска 8:18-24)

...као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу. (1. Коринћанима 10:33)

...него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама, као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају. (2. Коринћанима 6:4, 10)

Ако дакле васкрснусте с Христом, тражите оно што је горе где Христос седи с десне стране Бога. Мислите о ономе што је горе а не што је на земљи. Јер умресте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу. А кад се јави Христос, живот ваш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави. Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство; (Колошанима 3:1-5)

Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу. (1. Тимотију 4:4)

Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима. (Јеврејима 10:34)

Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове; и воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха: Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату. (Јеврејима 11:24-26)

Добро упркос новцу понуђеном за зло

А Јоав рече човеку који му то каза: Гле, виде, па зашто га не уби и не свали га на земљу? Ја бих ти дао десет сикала сребра и један појас. А човек рече Јоаву: Да ми је у рукама измерено хиљаду сикала сребра, не бих дигао руку своју на сина царевог; јер смо чули како је цар заповедио теби и Ависају и Итају говорећи: Чувајте ми сви дете Авесалома. (2. Самуилова 18:11-12)

Плаћеници

И беше рат између Асе и Васе, цара Израиљевог, свега века њиховог. Јер Васа, цар Израиљев изиђе на Јуду и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи. Али Аса узевши све сребро и злато што беше остало у ризници Господњој и у ризници дома царевог даде га слугама својим, и посла их цар Аса Вен-Ададу сину Тавримона сина Есионовог, цару сирском, који становаше у Дамаску, и поручи: Вера је између мене и тебе, између оца твог и оца мог; ево шаљем ти дар, сребро и злато; хајде, поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене. И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве и покори Ијон и Дан и Авел Ветмаху и сав Хинерот и сву земљу Нефталимову. (1. Цареви 15:16-20)

Тада дође Ресин, цар сирски и Фекај, син Ремалијин цар Израиљев, дођоше да бију Јерусалим, и опколише Ахаза; али га не могоше освојити. И узе Ахаз злато и сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царског, и посла на дар цару асирском. И послуша га цар асирски, и дође на Дамаск и узе га, и пресели народ оданде у Кир, а Ресина погуби. (2. Цареви 16:5, 8-9)

Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњег и дома царевог, и посла Вен-Ададу цару сирском, који живљаше у Дамаску, и поручи: Вера је између мене и тебе, између оца мог и оца твог, ево шаљем ти сребра и злата, хајде поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене. И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима беху житнице. (2. Дневници 16:2-4)

Парнице

Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује. Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку. (Исаија 59:2, 4)

Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе. Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара. (Матеј 5:25-26)

...и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину. (Матеј 5:40)

Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти. (Лука 6:29-30)

Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу. Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар. (Лука 12:58-59)

Сме ли који од вас, кад има тужбу на другог, ићи на суд неправеднима, а не светима? Не знате ли да ће свети судити свету? Кад ћете дакле ви свету судити нисте ли вредни судити мањим стварима? Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли стварима овог света? А ви кад имате тужбе за ствари овог света, узмете за судије оне које у цркви не броји нико ни у шта! На срамоту вашу говорим: зар нема међу вама ниједног мудрог који може расудити међу браћом својом? Него се брат с братом суди, и то пред невернима! И то је већ врло срамно за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не прегорите штету? Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи! (1. Коринћанима 6:1-8)

Безбожници се противе Божијем делу кад их то кошта новца

А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења. И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час. А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима. (Дела апостолска 16:16-19)

...јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао, он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење; и видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде. И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује. (Дела апостолска 19:24-27)