Богатство – библијски стихови о новцу

Библијски поглед на имање

Господњи поглед на богатство

Знам твоја дела, и невољу и сиромаштво (али си богат), и хуле оних који говоре да су Јевреји а нису, него зборница сотонина. (Откривење 2:9)

Људски поглед на имање

Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово. (Јов 5:5)

Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово. (Јов 15:29)

Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео. (Јов 20:10)

Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог. (Јов 20:15)

Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати. Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао. Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати. (Јов 20:18-20)

Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити. (Јов 20:26)

Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог. (Јов 20:28)

Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Јов 21:13)

Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене. (Јов 21:16)

Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње, Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока. И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја. (Јов 22:23-25)

То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег. (Јов 27:13)

Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата, Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени. (Јов 27:16-17)

Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости. (Јов 36:11)

Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог. (Јов 36:19)

Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце. Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има. (Проповедник 7:11-12)

Ништа не носимо са собом кад умремо

Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог. Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова. Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи. Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде. Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу. (Псалми 49:16-20)

Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је. Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку. Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој. (Проповедник 5:13-15)

Јер ништа не донесосмо на овај свет, дакле не можемо ништа ни однети. (1. Тимотију 6:7)

Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти. (Псалми 39:6)

Не можеш купити откупљење своје душе

Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи? Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим! Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ. Велик је откуп за душу, и неће бити никад (Псалми 49:5-8)

Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти. (Приче Соломунове 11:4)

Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу? (Матеј 16:26)

Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју? (Марко 8:36-37)

Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди? (Лука 9:25)

Богатство доноси много „пријатеља“

Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. (Приче Соломунове 14:20)

Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов. (Приче Соломунове 19:4)

Богатство је пролазно

Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости. Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо. (Приче Соломунове 23:4-5)

Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове; и воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха: Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату. (Јеврејима 11:24-26)

...да се кушање ваше вере много вредније од злата пропадљивог које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос; (1. Петрова 1:7)

...знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из сујетног свог живљења, које сте видели од отаца; (1. Петрова 1:18)

Сво имање је ништа у поређењу с познањем Исуса

Но шта ми беше добитак оно примих за штету Христа ради. Јер све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем, (Филибљанима 3:7-8)

Богатство је несигурно

Богатима на овом свету заповедај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога Живога, који нам све даје изобилно за ужитак; (1. Тимотију 6:17)

Богатство је бескорисно без Господа

Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде; начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних; начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета; набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму; такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких. И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном. И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог. А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем. (Проповедник 2:4-11)

Ствари вредније од богатства

Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу. Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром. Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне. Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу. Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом. (Јов 28:15-19)

Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника. (Псалми 37:16)

На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство. (Псалми 119:14)

Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра. (Псалми 119:72)

Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење. (Псалми 119:127)

Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. (Приче Соломунове 3:13-16)

Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато. Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом. (Приче Соломунове 8:10-11)

У мене је богатство и слава, постојано добро и правда. Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра. Путем праведним ходим, посред стаза правице, Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним. (Приче Соломунове 8:18-21)

Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. (Приче Соломунове 15:16)

Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом. (Приче Соломунове 16:8)

Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро! (Приче Соломунове 16:16)

Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима. (Приче Соломунове 16:19)

Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман. (Приче Соломунове 19:1)

Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит. (Приче Соломунове 20:15)

Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато. (Приче Соломунове 22:1)

Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат. (Приче Соломунове 28:6)

Од онога коме је много дато много ће се тражити

...а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега. (Лука 12:48)

Благослови богатства

Праведни ће бити награђени напретком

Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро. (Приче Соломунове 13:21)

У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап. (Приче Соломунове 15:6)

Богатство за човека који размишља о Речи Божијој

Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи, Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ! Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене; шта год ради, у свему напредује. (Псалми 1:1-3)

Они који напредују клањаће се Господу

Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу. (Псалми 22:29)

Молитва за напредак

Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим. (Псалми 106:5)

Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе! Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим! (Псалми 122:6-7)

Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро јерусалимско у све дане живота свог; (Псалми 128:5)

Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро. (3. Јованова 2)

Богати побожни људи

И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу. (1. Мојсијева 12:5)

А беше Аврам врло богат стоком, сребром и златом. (1. Мојсијева 13:2)

И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година. Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом. (1. Мојсијева 15:13-14)

А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему; (1. Мојсијева 24:1)

И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође; (1. Мојсијева 24:16)

А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца. (1. Мојсијева 24:35)

И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца. (1. Мојсијева 30:43)

Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими. (1. Мојсијева 33:11)

И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату, (1. Мојсијева 41:42)

Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог. (1. Мојсијева 45:13)

И узеше стоку своју и благо своје што беху стекли у земљи хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова. (1. Мојсијева 46:6)

А деца Израиљева живљаху у земљи мисирској у крају гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома. (1. Мојсијева 47:27)

...и рече им говорећи: С великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло бројном; са сребром и златом и међу и гвожђем и оделом врло многим; поделите плен од непријатеља својих с браћом својом. (Исус Навин 22:8)

А беше један човек, род мужу Нојеминином, човек богат од породице Елимелехове, коме име беше Воз. (Рута 2:1)

Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим. (2. Самуилова 1:24)

А кад царица савска виде сву мудрост Соломунову и дом који беше сазидао, Али не хтех веровати шта се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала. (1. Цареви 10:4, 7)

И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити; ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти. А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог. (1. Цареви 3:11-13)

И тако седе Соломун на престо Господњи да царује место Давида оца свог, и беше срећан, и слушаше га сав Израиљ. (1. Дневници 29:23)

И умре у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун, син његов, на његово место. (1. Дневници 29:28)

Тада рече Бог Соломуну: Што ти је то у срцу, а не иштеш богатство, благо ни славу, ни душе ненавидника својих, нити иштеш дуг живот, него иштеш мудрост и знање да можеш судити народу мом, над којим те поставих царем, мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и богатства и славе, какве нису имали цареви пре тебе нити ће после тебе имати. (2. Дневници 1:11-12)

Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу. (2. Дневници 9:22)

Зато утврди Господ царство у руци његовој, и сав народ Јудин даваше даре Јосафату, те имаше велико благо и славу. (2. Дневници 17:5)

И сами Филистеји доношаху Јосафату даре и данак у новцу; и Арапи догоњаху му стоку, по седам хиљада и седам стотина овнова и по седам хиљада и седам стотина јараца. Тако напредоваше Јосафат и подиже се веома; и сазида у Јудеји куле и градове за житнице. (2. Дневници 17:11-12)

И Јосафат имајући велико благо и славу, опријатељи се с Ахавом. (2. Дневници 18:1)

А имаше Језекија врло велико благо и славу; и начини себи ризнице за сребро и злато и за драго камење и за мирисе и за штитове и за свакојаке закладе, и стаје за доходе од жита и од вина и од уља, и стаје за свакојаку стоку, и торове за овце. И градове сазида себи, и имаше много стоке, и оваца и говеда, јер му Бог даде веома велико благо. Исти Језекија загради горњи извор воде Гиона, и право је сведе доле на западну страну града Давидовог; и беше срећан Језекија у сваком послу свом. (2. Дневници 32:27-30)

И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде, маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти. (Немијина 9:25)

И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку. (Јов 1:3)

Тада цар узвиси Седраха, Мисаха и Авденага у земљи вавилонској. (Данило 3:30)

А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. (Матеј 27:57)

Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали! До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се, и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо; (1. Коринћанима 4:8, 11-12)

Не говорим због недостатка, јер се ја навикох бити довољан оним у чему сам. Знам се и понизити, знам и изобиловати; у свему и свакојако навикох, и сит бити, и гладовати, и изобиловати, и немати. Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје. Али добро учинисте што се примисте моје невоље. А знате и ви, Филибљани, да од почетка јеванђеља, кад изиђох из Македоније, ниједна ми црква не приста у ствар давања и узимања осим вас једних; јер и у Солун и једном и другом посласте ми у потребу моју. Не као да тражим дар, него тражим плод који се множи на корист вашу. А ја сам примио све и имам изобила. Испунио сам се примивши од Епафродита шта сте ми послали, слатки мирис, прилог пријатан, угодан Богу. (Филибљанима 4:11-18)

Господ ужива у напретку својих слугу

Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом! (Псалми 35:27)

Неће сви напредовати

...а други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице; камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти; којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским. И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања; јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства. (Јеврејима 11:36-40)

Исус је достојан да прими богатство

Говорећи гласом великим: Достојно је Јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов. (Откривење 5:12)

Мудри се могу обогатити

Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље. (Приче Соломунове 14:24)

Како се стиче богатство

Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се. И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила. (Приче Соломунове 24:3-4)

Шта спречава људе да се обогате

Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити. (Приче Соломунове 21:17)

Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити. (Приче Соломунове 22:16)

Опасности богатства

Љубав према богатству

Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ. (Псалми 62:10)

Гордост

Стекао си благо мудрошћу својом и разумом својим, и насуо си злата и сребра у ризнице своје; Величином мудрости своје у трговини својој умножио си благо своје, те се понесе срце твоје благом твојим; (Језекиљ 28:4-5)

Богати не треба да се уздижу јер је живот кратак

А понижени брат нека се хвали висином својом; а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни. Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути. (Јаковљева 1:9-11)

Хвали се Господом, не богатством

Овако вели Господ: Мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим. Него ко се хвали, нека се хвали тим што разуме и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ. (Јеремија 9:23-24)

Богатство даје осећај сигурности

Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао. (Приче Соломунове 10:15)

Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли. (Приче Соломунове 18:11)

И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека. Ти хтеде, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох. (Псалми 30:6-7)

Они који се уздају у богатство

Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје. Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље; Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу. (Псалми 49:10-12)

Богатство тежи да раздваја људе

А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора. И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово беше велико да не могоше живети заједно, и беше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то време живеху Хананеји и Ферезеји у оној земљи. Па Аврам рече Лоту: Немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа. Није ли ти отворена цела земља? Одели се од мене. Ако ћеш ти на лево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно ја ћу на лево. Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу јорданску, како целу натапаше река, беше као врт Господњи, као земља мисирска, све до Загора, пре него Господ затре Содом и Гомор. И Лот изабра себи сву равницу јорданску, и отиде Лот на исток; и разделише се један од другог: (1. Мојсијева 13:5-11)

И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ. И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан. И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху, па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом. И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас. (1. Мојсијева 26:12-16)

И Исав узе жене своје и синове своје и кћери своје и све домашње своје, и стада своја и сву стоку своју и све благо своје што беше стекао у земљи хананској; па отиде у другу земљу далеко од Јакова брата свог. Јер им благо беше врло велико, те не могаху живети заједно; нити их земља где беху дошљаци могаше носити од множине стоке њихове. (1. Мојсијева 36:6-7)

Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи. (Исаија 5:8)

Богатство може раздвојити хришћане

Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог. Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама. А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња. Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија. Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу. (1. Коринћанима 11:18-22)

Богатство је варљиво/може угушити плодност

Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата. (Приче Соломунове 11:18)

И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их; а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље. А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их. А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. (Матеј 13:4-5, 7, 22)

И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој: Слушајте: ево изиђе сејач да сеје. И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род. А оно су што се у трњу сеје који слушају реч, али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане. (Марко 4:2-3, 7, 18-19)

И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри. (Лука 8:7, 14)

Тешко је богатоме ући у Царство

И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни? А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести. Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно; поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе. Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба? Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат. А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско. И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити? А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће. (Матеј 19:16-26)

И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни? А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер. А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје. А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст. А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат. И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско! А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје! Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје. А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти? А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу. (Марко 10:17-27)

А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо. А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег, који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни. (Лука 18:28-30)

Богати који не познају Господа биће довека одвојени од Њега

Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав, и жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов. А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га. И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, и повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену. А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш. (Лука 16:19-25)

Богати мисле да су мудри

Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га. (Приче Соломунове 28:11)

Како се богати опходе према сиромашнима

Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро. (Приче Соломунове 18:23)

Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје. (Приче Соломунове 22:7)

А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове? Не хуле ли они на добро име ваше којим сте се назвали? (Јаковљева 2:6-7)

Богатство може допринети заборављању Господа

А кад те уведе Господ Бог твој у земљу за коју се заклео оцима твојим Авраму, Исаку и Јакову, да ће ти је дати, у градове велике и добре, којих ниси зидао. И куће пуне сваког добра, којих ниси пунио, и на студенце ископане, којих ниси копао, у винограде и у маслинике, којих ниси садио, и станеш јести и наситиш се, чувај се да не заборавиш Господа, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске. (5. Мојсијева 6:10-12)

...у земљу где нећеш сиротињски јести хлеба, где ти неће ништа недостајати; у земљу где је камење гвожђе и где ћеш из брда њених сећи бронзу. Јешћеш и бићеш сит, па благосиљај Господа Бога свог за добру земљу коју ти да. И чувај се да не заборавиш Господа Бога свог бацивши у немар заповести Његове и законе Његове и уредбе Његове, које ти ја заповедам данас. И кад узједеш и наситиш се, и добре куће начиниш и у њима станеш живети, и кад се говеда твоја и овце твоје наплоде, и кад ти се намножи сребро и злато, и шта год имаш кад ти се намножи, немој да се понесе срце твоје и заборавиш Господа Бога свог, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске; који те је водио преко оне пустиње велике и страшне где живе змије ватрене и скорпије, где је суша, а нема воде; који ти је извео воду из тврдог камена; који те је хранио у пустињи маном, за коју не знаше оци твоји, да би те намучио и искушао те, и најпосле да би ти добро учинио. Нити говори у срцу свом; моја снага, и сила моје руке добавила ми је ово благо. Него се опомињи Господа Бога свог; јер ти Он даје снагу да добављаш благо, да би потврдио завет свој, за који се заклео оцима твојим, као што се види данас. (5. Мојсијева 8:9-18)

Јер ћу га одвести у земљу за коју сам се заклео оцима његовим, у којој тече млеко и мед; онде ће јести и наситиће се и угојиће се, па ће се онда обратити к другим боговима и њима ће служити, а за мене неће марити, и поквариће завет мој. (5. Мојсијева 31:20)

За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив: Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом, Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог. (Приче Соломунове 30:7-9)

Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: Нећу да слушам; то је пут твој од детињства твог да не слушаш глас мој. Све ће пастире твоје однети ветар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидети за сву злоћу своју. (Јеремија 22:21-22)

Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слеп, и го. Саветујем те да купиш у мене злато жежено у огњу, да се обогатиш; и беле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очном помажи очи своје да видиш. (Откривење 3:17-18)

Богатство изазива завист

И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас. (1. Мојсијева 26:16)

А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо. (1. Мојсијева 31:1)

Клетве богатства

Клетва отмице

Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње. (Приче Соломунове 13:8)

Клетва несанице

Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати. (Проповедник 5:12)

Тешко изречено богатима

Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју. (Лука 6:24)

Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас. Богатство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци; злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство на вас: изјешће тело ваше као огањ. Стекосте богатство у последње дане. Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота. Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања. (Јаковљева 5:1-5)

Зашто безбожницима иде добро?

Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује. Безбожник у обести својој не мари за Господа: „Он не види”. Нема Бога у мислима његовим. Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа. (Псалми 10:3-5)

Псалам Давидов. Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидети онима који чине безакоње. Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену. Ослони се на Господа, и чекај Га. Немој се жестити гледајући кога где напредује на путу свом, човека, који ради шта намисли. Јер ће се истребити који чине зло, а који чекају Господа наследиће земљу. Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на место његово, а њега нема. А смерни ће наследити земљу, и наслађиваће се множином мира. (Псалми 37:1-2, 7, 9-11)

Псалам Асафов. Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца. А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја, Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе. Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило. На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима. Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо. Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе. Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре. Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов. И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора. И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна? Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство. Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје, Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро? Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих. И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим. Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов. Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст! Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте! Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову. (Псалми 73:1-20)

Жена мила добија част, а силни добијају богатство. (Приче Соломунове 11:16)

Праведан си, Господе, ако бих се правдао с Тобом; али ћу проговорити о судовима Твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? Зашто живе у миру сви који чине неверу? Ти их посади, и они се укоренише, расту и род рађају; Ти си им близу уста али далеко од бубрега. (Јеремија 12:1-2)

Безбожни богаташи

А беше један човек у Маону, а стока му беше на Кармилу; и беше човек врло богат, јер имаше три хиљаде оваца и хиљаду коза, и тада стрижаше овце своје на Кармилу. (1. Самуилова 25:2)

...и он показиваше богатство и славу царства свог и дику и красоту величине своје много дана, сто и осамдесет дана. (Јестира 1:4)

И приповеди им Аман о слави богатства свог и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских. (Јестира 5:11)

И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја. (Исаија 2:7)

Кад излажаху тргови твоји из мора, ситио си многе народе, мноштвом свог богатства и трговине своје обогаћивао си цареве земаљске. (Језекиљ 27:33)

А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свих, и кад се укрепи богатством својим, све ће подигнути на грчко царство. (Данило 11:2)

...и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат, (Лука 19:2)

Заповест да не тражимо напредак одређених људи

Не тражи мир њихов ни добро њихово никада за свог века. (5. Мојсијева 23:6)

И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њихових не узимајте за синове своје, и не тражите мир њихов ни добро њихово до века да бисте се окрепили, јели добра оне земље и оставили је у наследство синовима својим довека. (Јездрина 9:12)

Погрешан пут до напретка

Неки напредују грешећи а да не признају грех

И говори Јефрем: Баш се обогатих, стекох благо, ни у коме труду мом неће ми наћи неправде која би била грех. (Осија 12:9)

...које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: Благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали. (Захарија 11:5)

Неки глуме побожност да би напредовали

Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника. (Судије 17:13)

Разно

Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш; (Приче Соломунове 2:4)

Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч. (Проповедник 10:20)

Људи понекад лажу о свом финансијском стању

Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо. (Приче Соломунове 13:7)

Новац као слика вредности Царства Божијег

Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно. Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер, па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га. (Матеј 13:44-46)

Праведан живот упоређен са сребром

Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа. (Приче Соломунове 10:20)

Суд над богатим, безбожним народима

И зато што су остављали и што су чували однеће се на поток арапски. (Исаија 15:7)

О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага! Дође крај твој и свршетак лакомству твом. (Јеремија 51:13)

...и реци Тиру, који стоји на уласку морском, који тргује с народима на многим острвима: Овако вели Господ Господ: Тире, ти говораше: Ја сам сасвим леп. Тарсис трговаше с тобом многим свакојаким благом; са сребром, с гвожђем, с коситером и с оловом долажаху на сајмове твоје. Јаван, Тувал и Месех беху твоји трговци; с душама људским и судима бронзаним долажаху на сајмове твоје. А који су од дома Тогарминог, с коњима и коњицима и мазгама долажаху на сајмове твоје. Синови Деданови беху трговци твоји, многих острва трговина беше у твојим рукама; кости слонове и дрво евеново доношаху ти у промену. Сирија трговаше с тобом мноштвом дела твојих, долажаше на сајмове твоје са смарагдом и порфиром и узводом и танким платном, и коралом и ахатом. Јуда и земља Израиљева беху твоји трговци, долажаху на сајмове твоје са пшеницом минитском и финичком и медом и уљем и балсамом. Дамаск трговаше с тобом мноштвом дела твојих, мноштвом сваког блага, вином хелвонским и белом вуном. И Дан и Јаван и Мосел долажаху на сајмове твоје; урађено гвожђе и касију и цимет мењаху с тобом. Дедан трговаше с тобом скупоценим простиркама за кола. Арапи и сви кнезови кидарски трговаху с тобом; с јагањцима и овновима и јарцима долажаху на сајмове твоје. Трговци савски и рамски трговаху с тобом; долажаху на сајмове твоје са свакојаким мирисима и свакојаким драгим камењем и златом. Харан и Кана и Еден, трговци савски, Асур и Хилмад трговаху с тобом. Ти трговаху с тобом свакојаким стварима, порфиром и узводом и ковчезима богатих накита, који се свезиваху ужима и беху од кедра. Лађе тарсиске беху прве у твојој трговини, и ти беше веома пун и веома славан у срцу морском. Веслари твоји одвезоше те на пучину; ветар источни разби те усред мора. Благо твоје и сајмови твоји, трговина твоја, лађари твоји и крмари твоји и који оправљаху кварне лађе твоје, и трговци твоји и сви војници твоји и сав народ што беше у теби пашће у срце мору кад ти пропаднеш. (Језекиљ 27:3, 12-27)

Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове. Срце им је раздељено, зато су криви; Он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове. (Осија 10:1-2)

Ридајте који живите у Мактесу, јер изгибе сав народ трговачки, истребише се сви који носе сребро. И благо ће се њихово разграбити и куће њихове опустошити; граде куће, али неће седети у њима; и саде винограде, али неће пити вино из њих. Ни сребро њихово ни злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; и сву ће земљу прождрети огањ ревности Његове; јер ће брзо учинити крај свима становницима земаљским. (Софонија 1:11, 13, 18)

И Тир сагради себи град, и сабра сребра као праха, и злата као кала по путу. Гле, Господ ће га отерати и врћи ће у море силу његову, и он ће огњем изгорети. (Захарија 9:3-4)

Цар није смео да се превише обогати

Али да не држи много коња, и да не враћа народ у Мисир да би имао много коња, јер вам је Господ казао: Не враћајте се више овим путем. И да нема много жена, да се не би отпадило срце његово, ни сребра ни злата да нема врло много. (5. Мојсијева 17:16-17)

Цареви су прекршили заповест да се не обогате превише

И имаше Соломун четрдесет хиљада коња за јаслима за кола своја, и двадесет хиљада коњика. (1. Цареви 4:26)

А злата што дохођаше Соломуну сваке године, беше шест стотина и шездесет и шест таланата, осим оног што дохођаше од трговаца и оних који продаваху мирисе и од свих царева арапских и управитеља земаљских. И цар Соломун начини двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит: И три стотине малих штитова од кованог злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме ливанске. И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом. Шест басамака беше у престола, и врх округао беше озад на престолу и ручице беху с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај тих ручица. И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у коме царству. И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог. Јер цар имаше лађе тарсиске на мору с лађама Хирамовим: један пут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне. Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу. И из целе земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце. И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године. Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњика, које разреди по градовима, где му беху кола, и код себе у Јерусалиму. И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камења, и кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цену. (1. Цареви 10:14-28)

И накупи Соломун кола и коњаника, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму. И учини цар те беше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаку робу, јер трговци цареви узимаху свакојаки трг за цену. И одлажаху, те догоњаху из Мисира кола по шест стотина сикала сребра, а коње по сто педесет; и тако сви цареви хетејски и цареви сирски преко њих добиваху. (2. Дневници 1:14-17)

Да је благословен Господ Бог твој, коме си омилео, те те посади на престо свој да царујеш место Господа Бога свог; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довека, зато им постави тебе царем да судиш и делиш правицу. Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења; никада више не би таквих мириса какве даде царица савска цару Соломуну. И слуге Хирамове и слуге Соломунове које доносе злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгог камења. И начини цар од тог дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за певаче; никада се пре нису виделе такве ствари у земљи Јудиној. А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим уздарја за оно што беше донела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим. А злата што дохођаше Соломуну сваке године беше шест стотина и шездесет и шест таланата, осим оног што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро. И начини цар Соломун двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала кованог злата дајући на један штит. И три стотине малих штитова од кованог злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме ливанске. И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом. А беше шест басамака у престола, и подножје од злата састављено с престолом, и ручице с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај ручица. И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не беху такви начињени ни у коме царству. И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог. Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовим: једанпут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне. Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу. И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце. И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године, тако да имаше Соломун четири хиљаде стаја за коње и кола, и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму. И владаше над свим царевима од реке до земље филистејске и до међе мисирске. И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. (2. Дневници 9:8-27)

Пророштво

Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити. (Псалми 45:12)

И Језекија се обрадова томе, и показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом. А он рече: Шта су видели у твом двору? А Језекија рече: Видели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нисам показао. Тада рече Исаија Језекији: Чуј реч Господа над војскама. Ево доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ. (Исаија 39:2, 4-6)

Тада ћеш видети, и обрадоваћеш се, и срце ће ти се удивити и раширити, јер ће се к теби окренути мноштво морско и сила народа доћи ће к теби. Мноштво камила прекрилиће те, дромедари из Мадијана и Ефе; сви из Саве доћи ће, злато и кад донеће, и славу Господњу јављаће. Острва ће ме чекати и прве лађе тарсиске, да довезу синове твоје из далека, и с њима сребро њихово и злато њихово, имену Господа Бога твог и Свеца Израиљевог, јер те прослави. И твоја ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу. (Исаија 60:5-6, 9, 11)

А ви ћете се звати свештеници Господњи, Слуге Бога нашег говориће вам се, благо народа јешћете и славом њиховом хвалићете се. За двоструку срамоту вашу, и што се певаше: Руг је део њихов, зато ће у земљи њиховој наследити двојином и имаће вечну радост. (Исаија 61:6-7)

...и потрешћу све народе, и доћи ће изабрани из свих народа, и напунићу овај дом славе, вели Господ над војскама. (Агеј 2:7)

Још вичи и реци: Овако вели Господ над војскама: Опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим. (Захарија 1:17)

Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница? (Захарија 7:7)

И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горским; и говорише горама и камењу: Падните на нас, и сакријте нас од лица Оног што седи на престолу, и од гнева Јагњетовог. (Откривење 6:15-16)

И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звери, или број имена њеног. (Откривење 13:16-17)

И жена беше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгим и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства свог; (Откривење 17:4)

И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене. (Откривење 18:3)

И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује; товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера, и цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих. И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи. Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући, и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгим и бисером; Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека, и викаху, видевши дим горења њеног, и говораху: Ко је био као овај град велики? И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог, јер у један час опусте! (Откривење 18:11-19)

Изглед богатства као подстицај

Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој. И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете. Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену. (1. Мојсијева 34:10-12)

Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих. Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас. (1. Мојсијева 34:21, 23)

И говораху Израиљци: Видесте ли тог човека што изађе? Јер изађе да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његовог у Израиљу. (1. Самуилова 17:25)